Ako postoji reč koja bi mogla opisati FER školu u jednoj reči bila bi to empatija. Svest i razumevanje za druge, bez osude, mržnje i odbacivanja. Učimo da razumemo i Kur’an i Bibliju kroz oči drugoga, kroz oči odbačenih, prećutanih i neprihvaćenih

Oko za oko je pravilo koje je smislio slep čovek. Verovatno žudeći da svi budu poput njega. Bez empatije. U tom svetu nema mesta za oproštaj, pomirenje i uključivanje marginalizovanih. U tom svetu se ne mogu ciljano okupiti žene posvađanih balkanskih nacija i svakodnevno govoriti o svojoj veri, svedočiti dobro, slušati i hrabriti jedna drugu. U tom svetu ne želim da živim.

Ipak FER svet postoji. On je zaživeo online, u vreme pandemije. Osmislile su ga profesorice Zlika Spahić Šiljak i Jadranka s. Rebeka Anić. Njih dve pokrenule su online školu Feminizam i religija (FER) koja postoji od 2021. godine i potpuno besplatno okuplja sve zainteresovane. Škola pored znanja polaznicama_cima daje i prostor da budu saslušani, da govore i da se njihova uverenja zajednički propituju. Bez sujete, odbacivanja, a kroz dekonstrukciju stereotipa, uvreženih dogmi i rodnih kategorizacija.

Ipak, posmatrajući njihovu delatnost vrlo lako se uočava da su one bile FER i pre same FER (Feminizam i Religija) škole. Njihova akademska i aktivistička delatnost uticala je na živote mnogih žena u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Makedoniji mnogo pre same pandemije. Ove hrabre žene usudile su se da na radionici I vjernice i građanke 2008-2020. okupe žene različitih religija i svetonazora i u Srbiji.

Imaginarno u stvarnosti

FER škola je mesto propitivanja sopstvenosti, ženskosti, muškosti, religioznosti gde žene daju glas drugima, iako se za sopstveni glas, prihvatanje i razumevanje svakodnevno bore. FER škola mesto je okupljanja žena i muškaraca slobodnih i neslomljenih pod jarmom patrijarhata. Ovo je prostor za sve koji u svom životnom kotrljanju neće pregaziti drugoga, nego će zastati, pružiti podršku, razumevanje, ili bar ohrabrenje da nastavi biti svoj_a. Ako postoji reč koja bi mogla opisati FER školu u jednoj reči bila bi to empatija. Svest i razumevanje za druge, bez osude, mržnje i odbacivanja. Učimo da razumemo i Kur’an i Bibliju kroz oči drugoga, kroz oči odbačenih, prećutanih i neprihvaćenih. Drugih. Učimo da u svetim spisima uočavamo one koje je dominantni narativ prećutao, učimo o ženama kojima je oduzet glas, učimo o ženama kojima je oduzeto ime, pol, pa i samo postojanje. Govore li vam išta imena Ajše, Estere, Rute, Hulde, Debore ili Junije? Da li smo i mi spašene i ko je doneo dobru vest?

FER škola nije samo škola, nije samo ni mesto okupljanja, nije samo ni online prostor, nije samo ni mesto razmene znanja. To je audio vizuelni prostor gde veliki sede sa najmanjima i pružaju im priliku da narastu, sitneći im hranu na najsitnije mrvice kako bi je lakše shvatili, usvojili i sa njom bili osnaženi. Biće vam servirana humanistička, teološka, kulturološka znanja kroz perspektivu odbačenih i zaboravljenih, nespominjanih, ugnjetavanih, a hrabrih i odvažnih žena. Ukoliko su vam kroz vaspitanje i obrazovanje sekli krila, oduzimali glas i ignorisali, ovde će vas čuti. Iako zvuči neverovatno da nam je trebao imaginarni prostor kako bismo pronašle svoj glas i bile saslušane, tako se zaista dogodilo. Svet je zaćutao u strahu od pandemije, ali žene su progovorile javno, glasno i hrabro. Nastavile su pričati do danas.

Promena postoji u nama?

Polaznice i polaznici akademskih predavanja, uz pomoć multidisciplinarnih predavačica i intersekcionalnog pristupa, bili su inspirisani i ohrabreni da pronađu sebe, svoj glas i poziciju u društvu. FER diplomci i diplomke, mogle su i da se okušaju u pisanju akademskih tekstova pod mentorstvom izabranih profesorki, da sami doprinesu predavanjima i sopstvenim izlaganjem prikažu stanovišta do kojih su došli istraživanjem, kompariranjem i analizom stavova o određenoj temi. Nakon toga, dobili bi potvrdu o završenom kursu i određene podove po Bolonjskom sistemu. Akademski toliko.

Životno i filozofski nemerljivo više.

Komparirale smo sopstvena iskustva i stavove društva prema nama, od prostog ignorisanja pa do namernog ućutkivanja na sastancima jer se „palimo na feminizam“. Nije lepo što nam se svima isto dešava, u svim bivšim jugoslovenskim republikama, ali je lepo da smo to uočile kao problem i da pri rešavanju tog problema imamo međusobnu podršku. One ne posustaju, pa neću ni ja. Verujem da će patrijarhalni supermarket (prema rečima J. R. Anić), iz kojeg religije i društvo pozajmljuju ideje milenijumima, biti dekonstruisan, stavljen van upotrebe i zatvoren.

„Šta još ’oće te žene?“

Svakodnevno čujemo povike u tradicionalnom i patrijarhalnom društvu „Šta još ’oće te žene?“ koje prati gorka konotacija da im je sve omogućeno i da im niko ništa ne brani. Po pravu. Dovoljno je samo da pogledamo vesti u crnoj hronici koje poručuju da smo nečiji posed koji se smatra prihvatljivim poneti na onaj svet.

Želimo prostor za dijalog u javnom prostoru i netotemsko prisustvo u društvu. Hoćemo da nas čuju i da budemo saslušane. Da se o ženi u Bibliji i Kur’anu ne govori samo onda kada je u nečemu treba limitirati, ukalupiti i zatvoriti. Želimo biti poštovane i kao vernice i kao građanke.

Zahvaljujući TPO fondaciji i Ekumenskoj inicijativi žena, okupile smo se u broju koji nam je materijalistički okvir dozvoljavao i fizički, na konferenciji “A ti sestro govori“. Feminističko-teološka kritika rodno uvjetovanog nasilja“. Metafizički, bilo nas je barem 400 jer smo sa sobom nosile i priče svojih sestara, majki, baki, prabaki i čukunbaki. Zagrlile smo te kreatorke ljudskih bića iz prošlosti i pustile ih da otplaču svaku zatomljenu ambiciju, svako ućutkivanje, svaki šamar. Progovorile smo za njih, za nas i za sve žene u budućnosti koje mi ne moramo nužno roditi da bi bile naše ćerke. Jednako vredne i poštovane. Saslušane i školovane.

Okupljene 16.-19. novembra 2023. godine u Sarajevu, zajednički smo govorile o različitim društveno aktualnim temama. Govorile su žene iz pet različitih država i sedam različitih religijskih denominacija. Motom „A ti sestro govori“ izborile smo se za svoj prostor da govorimo u javnom prostoru.

Govorile smo o životu bez nasilja koji je moguć i dostižan, o prostoru u umetnosti za koji se žene moraju svakodnevno boriti, predstavljena je percepcija mučenica u religijskim tekstovima, svedočile smo kako nam je vera izvor snage i na koji način se svakodnevno borimo za mir u našim srcima i u svetu. Govorile smo uz empatiju i sa pijetetom prema sestrama koje su preživele mentalno i duhovno nasilje, o žrtvama patrijarhata i medijima koji svojim izveštavanjem ohrabruju nasilnike.

Na kraju, koje su to beleške koje bismo sa ove konferencije poneli? To su beleške o ženama koje menjaju svet. Istrajno, uprkos svim preprekama, u talasima prodiru do najtvrđih utvrda patrijarhata i žrtvujući sebe za viši cilj i budućnost svojih sestara hrabro koračaju napred.

Sneg koji neumitno zaprhuje

Semena koja su posejana u nama i svakim danom se neguju, opstaju uprkos pokušajima društva da ih iščupaju. Polaznici i polaznice FER škole svakodnevno zalivaju to seme. Neguju ga u sebi i presađuju u svojim sredinama.

Iako možda deluje slabašan, nepostojeći i imaginarni, ovaj online prostor sličan je snegu koji neumitno zaprhuje kućni prag. Ova slika lako je odbaciva kao nezamisliva. Nemoguće je, zaprhivanjem se sneg ne širi. U patrijarhalnom društvu neumitnost se ne može postići bez agresije. Međutim, FER škola pokazuje da je moguća neumitnost i svakodnevna prisutnost bez agresije. Sa empatijom i uključivošću.

Premda je prostor delovanja bio ograničen na imaginarno, on je neumitno zaprhivao stvarnost i u njoj se etablirao. Svakim danom neka od učesnica je u svojoj sredini prenela ideje, shvatanja i svoje seme implementirala u zajednicu. Poput ulaznih vrata, društvo je ostalo zatvoreno, gluvo i ignorisalo je ideje koje su se svakim danom skupljale u sve većem broju. Istini za volju, misli i ideje nisu topive. One stoje, postoje i traže svoje mesto u društvu, prostor bez stega patrijarhata. Najposle, neke od tih ideja iskoračile su iz imaginarnog i postale stvarni projekti, koji žive i dišu u dugu FER škole.

U skladu sa slikom, vrata ne služe samo da drže prostor zatvorenim, nego se i povremeno otvaraju ka svetu. Jednom, nadam se uskoro, ta vrata će se širom otvoriti, a misli i ideje koje čekaju da budu prihvaćene, ući će u javni prostor i u njemu naći svoje mesto. Glas žena biće saslušan, a sigurna sam da će moje sestre biti tu da pričaju. Glasno kao i do sada, ali za razliku od danas, društvo će ih saslušati. To je FER.

Izvor: https://polis.ba/fer-prema-sebi-i-drugima-kroz-fer-skolu/